R&D poreska olakšica u Srbiji: između inovacije, poreske efikasnosti i pravilnog postavljanja projekta

Iako se u praksi često vezuje primarno za IT sektor, iskustvo pokazuje da njen potencijal daleko prevazilazi klasične tehnološke kompanije i da može biti relevantan za različite industrije, od logistike i proizvodnje, do farmacije, i razvoja internih poslovnih sistema.  

Olakšica je uvedena izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica krajem 2018. godine, a primenjuje se počev od poreskog perioda koji počinje u 2019. godini. Njena osnovna prednost ogleda se u tome što se troškovi koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem mogu priznati u dvostruko uvećanom iznosu u poreskom bilansu, čime se značajno može umanjiti osnovica poreza na dobit. 

Međutim, iako konceptualno deluje relativno jednostavno, praksa pokazuje da, osim same inovativnosti kao zakonskog uslova, presudnu ulogu u ostvarivanju olakšice ima pravilna postavka projekta i njegova adekvatna dokumentovanost iz ugla poreskih propisa i prakse Ministarstva finansija, naročito u kontekstu potencijalne poreske kontrole. 

Šta se zapravo smatra istraživanjem i razvojem i zbog čega je praksa često važnija od samog naziva projekta 

U skladu sa članom 22g Zakona o porezu na dobit pravnih lica, obveznik ima pravo da troškove koji su neposredno povezani sa aktivnostima istraživanja i razvoja prizna u dvostruko uvećanom iznosu u poreskom bilansu, pod uslovom da se te aktivnosti sprovode na teritoriji Republike Srbije. 

Sam zakon istraživanje definiše kao originalno ili planirano istraživanje preduzeto radi sticanja novog naučnog ili tehničkog znanja i razumevanja, dok se razvojem smatra primena rezultata istraživanja ili drugih naučnih dostignuća radi razvoja novih ili značajno unapređenih proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre njihove komercijalne proizvodnje ili upotrebe. 

U praksi je upravo način tumačenja ove definicije jedno od najvažnijih pitanja. Naime, nije dovoljno da projekat bude „moderan“, digitalan ili tehnološki zahtevan. Ključno je da postoji element tehničke neizvesnosti, rešavanje konkretnih razvojnih ili procesnih izazova, kao i jasno definisan razvojni proces kroz koji kompanija dolazi do novog ili unapređenog rešenja. 

Zbog toga se kao kvalifikovani projekti u praksi često pojavljuju razvoj softverskih platformi, algoritama za optimizaciju procesa, laboratorijski razvojni projekti, unapređenje proizvodnih sistema ili razvoj specifičnih internih alata i funkcionalnosti, pod uslovom da takve aktivnosti zaista podrazumevaju razvoj novih ili unapređenih funkcionalnosti i rešavanje konkretnih tehničkih pitanja.  

Posebno je značajno da pravo na olakšicu ne zavisi od toga da li je projekat na kraju rezultirao uspešnim proizvodom. Ministarstvo finansija je u više navrata zauzelo stav da troškovi mogu biti priznati i kada projekat nije doveo do finalnog tržišnog proizvoda, pod uslovom da su aktivnosti zaista predstavljale istraživanje i razvoj. U praksi, ovo je posebno značajno za projekte koji prolaze kroz više iteracija razvoja, testiranja i prilagođavanja pre nego što dođu do konačne verzije rešenja. 

Upravo iz tog razloga danas se sve više kompanija odlučuje da već u ranoj fazi razvoja projekta izvrši preliminarnu analizu kako bi procenila da li aktivnosti imaju potencijal da budu kvalifikovane kao istraživanje i razvoj. U praksi se često pokazuje da kompanije već imaju kvalifikovane aktivnosti, ali ih ne prepoznaju kao potencijalni osnov za korišćenje olakšice. 

Uslovi za korišćenje olakšice i troškovi koji se najčešće kvalifikuju kao R&D troškovi 

Da bi se projekat smatrao realizovanim u Republici Srbiji, potrebno je da najmanje 90% svih zaposlenih angažovanih na poslovima istraživanja i razvoja svoje aktivnosti obavlja na teritoriji Republike Srbije. Pored toga, obveznik mora posedovati dokumentovan opis projekta sa jasno definisanim ciljevima, planiranim fazama i aktivnostima projekta. 

Pravilnikom su detaljnije definisani troškovi koji se smatraju troškovima neposredno povezanim sa istraživanjem i razvojem. U praksi, najčešće su to troškovi zarada zaposlenih angažovanih na projektu, troškovi materijala i opreme koja se neposredno koriste za istraživanje i razvoj, troškovi softvera, licenci i nematerijalne imovine, troškovi stručnih usluga i know-how-a (osim usluga koje su pribavljene od povezanih lica), troškovi zaštite prava intelektualne svojine, kao i određeni troškovi finansiranja i proizvodnih usluga neposredno povezanih sa projektom. 

Posebno je važno pravilno razumeti tretman opreme i eksternih usluga. Na primer, oprema se može kvalifikovati kao R&D trošak samo u meri u kojoj je korišćena za razvoj, testiranje i validaciju rešenja u okviru projekta, dok se oprema koja se koristi za redovne operativne aktivnosti nakon završetka razvojne faze po pravilu ne smatra kvalifikovanim troškom.  

Slično tome, u praksi se često postavlja pitanje angažovanja eksternih saradnika, konsultantskih timova i softverskih partnera. U najvećem broju projekata sa kojima smo se susreli, upravo način na koji je projekat dokumentovan pokazao se kao ključan u eventualnim poreskim kontrolama. 

Dokumentacija je centralni deo poreske pozicije 

Jedan od najvažnijih praktičnih aspekata R&D olakšice jeste dokumentacija. U praksi, upravo ovde nastaje najveći broj problema tokom poreskih kontrola. 

Za svaki pojedinačni projekat potrebno je pripremiti dokumentaciju koja se u praksi često strukturira kao svojevrsna R&D studija koja, pored formalnog opisa projekta, treba da pokaže celokupnu razvojnu logiku projekta: koji problem se rešava, zašto postoje tehničke neizvesnosti, kako su aktivnosti organizovane, ko učestvuje u projektu i koji troškovi su neposredno povezani sa konkretnim razvojnim aktivnostima. 

Uz poreski bilans dostavlja se dokumentacija koja obuhvata opis projekta, planirane faze i aktivnosti, evidenciju vremena koje su zaposleni proveli na projektu, kao i pregled pojedinačnih i ukupnih troškova istraživanja i razvoja. Pored toga, kompanija mora posedovati i prateću dokumentaciju koja potvrđuje realizaciju projekta i nastanak troškova, uključujući budžete projekta, planove nabavke, ugovore sa trećim licima koja su angažovana na projektu, fakture, interne evidencije, tehničku dokumentaciju i druga relevantna akta. 

Naše iskustvo pokazuje da dobra R&D dokumentacija ne treba da bude preopterećena tehničkim terminima, ali mora jasno pokazati razvojni proces i neposrednu vezu između aktivnosti i troškova. U praksi, najveći problem često nije nedostatak inovacije, već način na koji je projekat dokumentovan i predstavljen. 

Upravo zbog toga priprema dokumentacije danas nije pitanje čistog compliance-a, već deo šire poreske strategije kompanije. Dobro postavljena dokumentacija ne služi samo za potrebe poreskog bilansa, već predstavlja osnov za dugoročnu održivost poreske pozicije i značajno smanjuje rizik u slučaju poreske kontrole. 

Najosetljivije pitanje u praksi: razlika između sopstvenog i uslužnog R&D-a 

Jedno od pitanja koje se gotovo redovno pojavljuje u praksi jeste razlika između razvoja za sopstveni račun i uslužnog razvoja za drugo lice. 

Prema dosadašnjim stavovima Ministarstva finansija, pravo na korišćenje olakšice postoji kada obveznik istraživanje i razvoj sprovodi za sebe i kada zadržava rezultate i koristi projekta. Nasuprot tome, kada kompanija razvojne aktivnosti obavlja uslužno, za potrebe drugih pravnih lica uključujući povezana lica pravo na olakšicu po pravilu ne postoji. 

Ovo pitanje je posebno značajno kod IT kompanija, outsourcing modela i shared-service centara. U takvim strukturama od ključnog je značaja pravilno razumeti ko je stvarni nosilac projekta, ko snosi razvojni rizik, kome pripadaju rezultati projekta i da li kompanija nastupa kao nosilac razvoja ili kao pružalac usluge. 

Istovremeno, praksa pokazuje da određene strukture ipak mogu biti održive ako su pravilno postavljene i dokumentovane, ali najčešće uz dodatnu analizu i jasno dokazivanje da se razvoj sprovodi za sopstveni račun. Tako je, na primer, Ministarstvo finansija u jednom od svojih mišljenja zauzelo stav da razvoj softvera koji kompanija razvija u sopstvenom vlasništvu, a zatim ga ustupa na korišćenje uz naknadu, može predstavljati kvalifikovanu aktivnost istraživanja i razvoja – čak i u situacijama kada se takav softver koristi u specifičnim industrijama, poput ekstraktivne, za koju je inače izričito propisano da se troškovi istraživanja u vezi sa pronalaženjem i eksploatacijom prirodnih resursa ne kvalifikuju za ovu olakšicu. 

Upravo zbog toga je važno da se analiza ne svodi samo na naziv projekta ili delatnost društva, već na stvarni sadržaj aktivnosti, strukturu projekta i način na koji je ceo model postavljen. 

Zahtev za mišljenje Ministarstva finansija kao važan element poreske sigurnosti 

Iako podnošenje zahteva za mišljenje Ministarstva finansija nije zakonska obaveza, u praksi smatramo da je to često jedan od najvažnijih koraka u procesu implementacije R&D olakšice. 

Kod projekata koji uključuju kompleksnije strukture, povezana lica, kombinovanje različitih podsticaja ili značajne iznose troškova, pravilno postavljen zahtev za mišljenje može imati veliki značaj kako pre samog ulaska u proces pripreme dokumentacije, tako i kasnije u slučaju potencijalne poreske kontrole. 

Naše iskustvo pokazuje da način na koji se projekat predstavi Ministarstvu finansija često ima presudan značaj za razumevanje same prirode aktivnosti i poreskog tretmana troškova. Upravo zbog toga praksa pripreme zahteva za mišljenje danas sve više prevazilazi puko formalno obraćanje Ministarstvu i postaje deo šire strategije postavljanja održive poreske pozicije. 

U okviru našeg rada učestvovali smo kako u pripremi R&D studija i kompletne projektne dokumentacije, tako i u sastavljanju zahteva za mišljenje Ministarstva finansija. 

Povezanost sa drugim poreskim podsticajima i praktična pitanja kombinovanja olakšica 

Jedna od tema koja se u praksi sve češće pojavljuje jeste mogućnost kombinovanja R&D olakšice sa drugim poreskim podsticajima. 

Prema našem trenutnom razumevanju relevantnih propisa i dosadašnje prakse, ne postoje prepreke u praksi da se olakšica za istraživanje i razvoj koristi uporedo sa određenim drugim podsticajima u okviru poreza na dobit, uključujući i pojedine podsticaje za ulaganja u osnovna sredstva, pod uslovom da su ispunjeni uslovi za primenu svakog od tih podsticaja. 

Sa druge strane, kada je reč o porezu na dohodak građana i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, pravila su restriktivnija. Olakšica za zarade zaposlenih angažovanih na istraživanju i razvoju ne može se koristiti paralelno sa drugim podsticajima po osnovu zapošljavanja za ista lica, osim odgovarajuće olakšice za doprinose. 

Upravo zbog toga je kod većih razvojnih timova i kompleksnijih struktura često potrebno unapred analizirati koji model daje najbolji ukupni poreski efekat i kako pravilno raspodeliti zaposlene i aktivnosti između različitih režima podsticaja. 

R&D olakšica kao deo dugoročne poreske i razvojne strategije 

Iako se R&D olakšica često posmatra kao pojedinačni poreski podsticaj, praksa pokazuje da ona sve više postaje deo šire strategije poreske efikasnosti i razvoja poslovanja. 

Kompanije koje kontinuirano ulažu u razvoj proizvoda, procesa, digitalnih rešenja i tehnoloških unapređenja danas sve češće posmatraju ovu olakšicu ne samo kao mogućnost trenutnog poreskog benefita, već i kao način da dugoročno optimizuju troškove razvoja i unaprede održivost investicija u inovacije. 

Istovremeno, iskustvo pokazuje da najveću vrednost ne donosi samo formalno korišćenje olakšice, već pravilno postavljanje projekta od samog početka, od strukture aktivnosti i ugovornih odnosa, preko evidencija i dokumentacije, pa sve do komunikacije sa Ministarstvom finansija i pripreme održive poreske pozicije. U tom delu, razlika između projekata koji uspešno koriste olakšicu i onih kod kojih ona ostaje neiskorišćen potencijal, najviše dolazi do izražaja. 

Upravo zbog toga se u praksi sve češće pokazuje da već preliminarna analiza projekta može dati vrlo jasnu sliku o potencijalu za korišćenje R&D olakšice, identifikovati ključne poreske rizike i pomoći kompanijama da razvojne aktivnosti strukturiraju na način koji je dugoročno održiv i iz poslovnog i iz poreskog ugla.